Rapid changes in the oxidative phenotype of skeletal muscle mediated via beneficial adap-
tations in mitochondrial enzyme activity have been reported after short periods of sprint
interval training!
All-out high-force exercise is likely required for professional boxers with advanced training
histories, particularly in the early phases of training, since these individuals might require inten-
sive training to activate singalling pathways to a sufficient level to induce effective adaptations
(Yu et al., 2003). These peripheral (skeletal muscle) adaptations and perhaps improvements in
muscle architecture, mechanical force generation and neuromuscular coordination combine to
improve exercise tolerance but not aerobic capacity per se (Weston, Taylor, Batterham and Hop-
kins, 2014). Nevertheless, these adaptations provide the foundation for further improvements in
and complement structural adaptations required for improvements in aerobic capacity in subse-
quent training phases!
Тренинг за брзу адаптацији!
Брзе промене оксидативног капацитета скелетних мишића, као и делотворне адаптације митохондријских ензима су забележене након примене високо интезивних интервалних тренинга (Gibala & McGee, 2008; McArdle, Katch & Katch, 2009). Посебно, вежбе при којима се улаже максималан напор током периода од 30 секунди, као што је 30 s максималан („all out“) спринт, су повезане са брзим унапређењем аеробног метаболизма (Liang & Ward, 2006; Gist & сар., 2013). На овај начин се смањује обим активности, а ефекат је исти као и код примене континуираног тренинга издржљивости умереног интензитета.
Вежбе, као што је 30 s максималан („all out“) спринт и Вингејт (Wingate) тест, су потребне професионалним боксерима, превасходно у раним фазама тренинга, због тога што је овим спортистима потребан интензиван тренинг како би активирали сигналне путеве до одговарајућег нивоа и на тај начин остварили ефективну адаптацију (Yu и сарадници, 2003). Ове периферне адаптације и могућа унапређења у мишићној структури, у генерисању силе и неуромишићној координацији не утичу на аеробни капацитет (Weston, Taylor, Batterham & Hopkins, 2014). Ипак, ове адаптације представљају основ за даље унапређење и употпуњују структуралне адаптације које су неопходне за развој аеробног капацитета. Манипулацијом трајања вежбе и периода одмора може се ефективно утицати на адаптације специфичних енергетских система (McArdle, Katch & Katch, 2009).
Professor 